Poznati lekar otkrio koja opasnost vreba tokom jeseni! Ako radite ovo, oslabićete srce i krvne sudove

Neurolog i specijalista rehabilitacione medicine Aleksej Mamatov upozorava da problem tokom jeseni nije samo pad temperature. Mnogo važnija promena može biti to što ljudi, nakon aktivnijih letnjih meseci, počinju znatno manje da se kreću.

Dok leti svakodnevno šetamo, duže boravimo napolju i generalno smo aktivniji, sa hladnijim danima lako prelazimo na sedelački način života. Takva promena može da se odrazi na cirkulaciju i kondiciju kardiovaskularnog sistema.

Posebno je važna aktivnost mišića potkolenice, koji svojim kontrakcijama pomažu vraćanje venske krvi prema srcu. Kada dugo sedimo i nedovoljno se krećemo, taj mehanizam radi manje efikasno. Posledice se kod nekih ljudi mogu primetiti kroz osećaj težine ili oticanje nogu, naročito pred kraj dana.

Manjak aktivnosti vremenom se može osetiti i prilikom sasvim običnih svakodnevnih poslova. Hodanje na dužim relacijama, penjanje uz stepenice ili nošenje tereta mogu postati naporniji nego ranije. Tako se lako stvara začarani krug - manje se krećemo jer se osećamo umorno, a zatim nam upravo zbog manjka kretanja fizički napor još teže pada.

Ipak, promena nivoa aktivnosti nije jedina jesenja navika na koju bi trebalo obratiti pažnju. U hladnijim mesecima često se menja i način ishrane. Kaloričniji obroci, veće količine soli i šećera, nedovoljan unos vode i previše kofeina mogu nepovoljno da utiču na krvni pritisak i opšte stanje organizma.

Tu je i stres. Povratak intenzivnijem tempu posla i brojnim obavezama za neke ljude znači više svakodnevne napetosti. Dugotrajan stres može biti praćen porastom krvnog pritiska, a pojedine osobe mogu primetiti umor, osećaj nedostatka vazduha ili lupanje i nepravilnosti u radu srca.

Zbog toga je važno da se svaka nova tegoba ne pripiše jednostavno promeni vremena. Problemi sa pritiskom ili srčanim ritmom mogu imati različite uzroke, pa simptome koji se ponavljaju treba proveriti sa lekarom.

Dobra vest je da održavanje aktivnosti ne podrazumeva nužno iscrpljujuće treninge. Svakodnevna šetnja, kratko razgibavanje nakon dužeg sedenja i jednostavne vežbe za noge mogu biti dobar način da se zadrži kontinuitet kretanja. Mamatov ističe da je za srce korisnije svakodnevno odvojiti 10 do 30 minuta za aktivnost nego osloniti se na samo jedan veoma naporan trening nedeljno.

Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, kod kojih intenzitet fizičkog napora treba prilagoditi zdravstvenom stanju i individualnim mogućnostima.

(Espreso/blic žena/prenela PV)